Naslovna Blog Srpski turizam kroz brojke

Srpski turizam kroz brojke

505
0

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), devizni priliv od turizma je u konstantnom porastu u poslednjih nekoliko godina.

Tokom 2011. godine iznosio je 710 miliona evra, dok je 2015. godina u Srbiji iznosio 945 miliona evra, što je porast od 33% za samo četiri godine. Po poslednjim dostupnim podacima PKS-a, u prvih osam meseci 2016. godine devizni priliv od turizma je bio u porastu za 11% izraženo u evrima (668 milion evra). Sa druge strane, devizni odliv od turizma prati ovaj rastući trend i čak je veći od deviznog priliva. To je tema kojom ćemo se posebno pozabaviti u budućnosti.

Kako je Srbija ostvarila taj porast? Jednostavno, povećanjem broja gostiju i noćenja.  U prvih devet meseci 2016. godine ukupan broj dolazaka turista u Republiku Srbiju iznosio je 2.128.838 (porast od 12,3% u odnosu na isti period 2015), od čega su domaći činili 1.151.084 (porast od 13,4%), odnosno učestvovali su sa 54,0% u ukupnim dolascima. Broj dolazaka stranih turista iznosio je 977.754 (porast od 11,1% u odnosu na prvih devet meseci 2015), što predstavlja učešće od 46,0% u ukupnim dolascima turista.

Slično je i sa noćenjima. U prvih devet meseci 2016. godine ostvareno je 6.006.655 noćenja turista (porast od 13,1% u odnosu na prvih devet meseci 2015), od čega su domaći turisti ostvarili 3.903.898 noćenja (porast od 13,9% u odnosu na prvih devet meseci 2015), odnosno učestvovali sa 65,0% u ukupnom broju noćenja, dok su strani turisti ostvarili 11,7% više noćenja (2.102.757) u odnosu na prvih devet meseci 2015. godinu, tj. učestvovali su sa  35,0% u ukupnom broju noćenja. Iz ovih podataka se zaključuje da su domaći gosti itekako važan segment na koji treba računati.  Podsećanja radi, 2011. te brojke su iznosile 2.068.610 kada je broj dolazaka bio u pitanju (1.304.443 domaćih i 764.167 stranih gostiju), dok je broj noćenja izgledao ovako – 6.644.738 (5.001.684 domaćih i 1.643.054 stranih). Ipak, stranci su važni i zbog činjenice da je to segment gostiju koji značajno raste, broj noćenja se duplirao, a postoji još puno prostora za rast.

Prosečna dužina boravka turista u Srbiji u prvih devet meseci 2016. godine iznosila je 2,82 dana, pri čemu je boravak domaćih trajao 3,39 dana što beleži blagi rast, dok je broj stranih noćenja prilično konstantan 2,15 dana. To znači da Srbija treba da optimizuje svoju turističku ponudu i radi na njenoj promociji još više ka strancima, kako bi se oni koji dođu zadržali koji dan duže, a samim tim i uvećali prihodi.

Gde turisti najviše odsedaju? Beograd je neosporno prvi. Prvih devet meseci protekle godine, po podacima PKS-a , zabeležio je preko 653 hiljade dolazaka, od čega 124,5 hiljada domaćih i preko 528 hiljada stranih. Odatle zaključak da je Beograd glavna destinacija za strance u Srbiji, što zbog lakše dostupnosti, sadržaja koje nudi, ali i nepoznavanja ostatka naše turističke ponude. Sledi kategorija „ostala turisička mesta“ sa preko 462 hiljade dolazaka, planinska mesta sa preko 416 hiljada dolazaka, banje sa više od 390 hiljada i Novi Sad sa skoro 115.000 dolazaka. Na svim ovim lokacijama sem Beograda i Novog Sada, broj domaćih gostiju je dominantan kada se uzmu zvanični registrovani podaci.

Potrebni su vam radnici, ne brinite oni su na KLIK od vas.

Po podacima kompanije CUBE Team, vodećeg provajdera poslovnih informacija u Srbiji, odnosno njihovog poslovnog portala b2bonline.rs u Srbiji su hotelski i smeštajni kapaciteti registrovani pod šiframa delatnosti 5510 – hoteli i sličan smeštaj, 5520 – odmarališta i slični objekti za kraći boravak, 5530 – delatnost kampova, auto-kampova u kampova za turističke prikolice i 5590 – ostali smeštaji. To ne znači da kompanije koje su primarno registrovane u drugim segmentima nemaju u svom vlasništvu i hotel, ali ovde ćemo obraditi samo one kojima je glavna delatnost neka od ove tri. Dodatnu problematiku predstavlja i činjenica da se određeni broj domova za smeštaj odraslih osoba (staračkih domova) takođe vodi u ovoj kategorji, što suštinski ne predstavlja turistički segment.

Ipak, u delatnosti hotela i sličnih smeštaja, u Srbiji je registrovano 1605 priivrednih subjekata, od čega ih je 1060 aktivno. Njih 713 su registrovani kao doo, a 301 su preduzetnici. Vodeći igrači u ovom segmentu je sledećih 10 kompanija koje zajedno zapošljavaju 1.205 ljudi i ostvaruju ukupan godišnji poslovni prihod od oko 55,3 miliona evra:

  1. BEOGRADSKO MEŠOVITO PREDUZEĆE
  2. METROPOL PALACE
  3. MK MOUNTAIN RESORT
  4. ALBA INVEST
  5. MOSKVA
  6. K-HOTELS
  7. BELEXPOCENTAR
  8. NEW COMPANY
  9. MONA HOTEL MANAGEMENT
  10. PFB PROPERTIES

Kada su odmarališta i slični objekti za kraći boravak u pitanju, od 518 registrovanih, 312 je aktivno. Njih 149 je registrovano kao doo, a 160 preduzetnika. Top tri privredna subjekta u ovoj šifri delatnosti zapošljava 89 osoba i ostvaruje zbirni godišnji poslovni prihod od 2,36 ,miliona evra. To su:

  1. Rimex iz Beograda
  2. Rtanj Kopaonik iz Beograda
  3. Milmari iz Raške

Kod kampova, tri vodeća zapošljava 24 osobe i ostvaruje zbirni godišnji poslovni prihod veći od 391 hiljadu evra. Bar kada je reč o delatnosti za koju su pretežno registrovani, postoji 17 registrovanih, ali samo njih 7 su aktivni. Najveći srpski kampovi po poslovnim prihodima su:

  1. Zlatibor Turist, Čajetina
  2. Avala Stari Majdan, Beli Potok
  3. Kamper Planet, Novi Sad

U kategoriji ostali smeštaji koja je ujedno i najnehomogeniji (obuhvata i hostele i domovi za stara lica), registrovano je 719, od čega je aktivno 291 pravnih lica. Tri najveća zapošljavaju 30 osoba i ostvaruju poslovni prihod veći od 637 hiljada evra. Reč je o sledećim firmama:

  1. TRIM iz Vrbasa
  2. Meridian Auto iz Bora
  3. Good Place

 

Izvori:

  1. http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=18, pristup 11.10.2017.
  2. b2bonline.rs, poslovni portal kompanije CUBE Team doo, pristup 11.10.2017.

Ostavite komentar

avatar