Naslovna Zanimljivosti Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu craft pivaru

Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu craft pivaru

166
0
Foto: eKapija

U ukusima tradicionalnih engleskih zanatskih piva, odnedvno možete uživati i u Pančevu, a uz Derbi ili Princ IP, poslužiće vas – domaćim čvarcima. U pivari Princ smeštenoj u selu Omoljica, kuvaju po receptu sa Ostrva, ali i od tamošnjih sastojaka, pa je njihovim gostima zagarantovan provod dostojan londonskih pabova.

Englesku tradiciju u Banat doneo je biznismen Jovica Božić, vlasnik kompanije Božić i sinovi, koji već nekoliko decenija živi na relaciji London-Omoljica. U ovom poduhvatu društvo mu pravi jedan pravi princ, po kome je pivara i dobila ime. Njihova pivska priča počela je pre nešto manje od godinu dana…

“Kuvanje piva je malo teže od pečenja rakije”…

Jednog popodneva, princ Đorđe Karađorđević i ja sedeli smo u našem lokalnom pabu u Zapadnom Saseksu i pili tradicionalni engleski biter, počinje priču za eKapiju Jovica Božić.

– Reč po reč, došli smo na ideju da ga ponudimo i u Srbiji. Uz drugo pivo smo se dogovorili da bi bilo super da se pivara zove “Princ”, a posle trećeg, krenuli smo u razgovor o tome gde možemo kupiti kompletnu pivaru i koliko bi to moglo da košta – kaže Božić.

Karte su se ubrzo složile i pala je odluka da krenu u investiciju. Novu poslovnu ideju podelio je sa prijateljima u rodnoj Omoljici, koji su se ponudili da budu deo tima i učestvuju kao investitori u ovom projektu.

– Princ Đorđe, moji drugari iz detinjstva – Zoran Gajić, proslavljeni odbojkaški stručnjak, Nikola Egić, Pera Savanović i Milan Papulić i ja, krenuli smo u novu avanturu, sa željom da prvo napravimo dobro pivo za nas. Moto nam je bio – ako se nama sviđa, lako ćemo dalje.

Odlučili su da pivaru smeste u staru austrougarsku zgradu u Omoljici, koja ima svoje podrume, i krenuli u renoviranje objekta. Početna investicija nije bila velika – za samu opremu, sa dažbinama, bilo je potrebno oko 50.000 EUR, kaže naš sagovornik.

– Kupili smo jednu manju englesku pivaru “Whistling Kite”, koja je – na čelu sa brewmasterom Jezom, dobila nekoliko nagrada za svoje pivo. Jez je sam pravio pivo i sa ženom ga prodavao po lokalnim pabovima, kako je i običaj u Engleskoj. Nismo se dugo pogađali, pao je dogovor da kupimo kompletnu pivaru i preselimo je u Srbiju, ali da će i on doći u Omoljicu da pomogne pri montaži i obuci naših kuvara piva. Kuvanje piva u mikropivarama nije baš tako komplikovano, malo je složenije od pečenja rakije – dodaje Božić.

Njihova pivara u startu je imala pet buradi za fermentaciju i kapacitet od 1.000 litara dnevno.

London u Pančevu 

Princ trenutno proizvodi četri vrste tradicionalnih englekih piva REAL ALE, čije se odležavanje odvija u caskovima (tradicionalnim engleskim buradima) – Kruna, Princ IP, Derbi (biter) i London (porter). Ovo nepasterizovano, nefiltrirano pivo, bez dodataka CO2, toči se ručnim mehaničkim pumpama. Sve vrste, nude i u flašama.

Piva ove pivare mogu se naći u dvadesetak lokala u Beogradu, u Omoljici uz podrum imaju i pivnicu, a u Pančevu kafe-pivnicu Princ. Nedavno su i na beogradskom aerodromu otvorili Princ bar.

– Craft piva su 3-4 puta skuplja od industrijskih, jer koristimo kvalitetniji slad, ječam, kvasac, ali i veće količine sirovina. Industrijska su, u poređenju sa craft pivima, kao dobro razblažen špricer i pravo vino – veli Božić.

Kako kaže, Princ jedini u Srbiji proizvodi tradicionalno britansko pivo, koristeći britansku tehnologiju i opremu, kao i sirovine isključivo iz ove zemlje, a to smatraju svojim velikim adutom. Britansko craft pivo, dodaje naš sagovornik, razlikuje se od američkog koje je kod nas najprisutnije i ima veću zahmeljenost i veće količine CO2. Dok je kod američkih recepta proces pravljenja prilično automatizovan, kod britanskih “faktor kuvara” igra veliku ulogu.

– Dobro pivo može da se napravi samo od kvalitetnih sirovina. Recimo, za proizvodnju našeg piva potrebno je od 10 do 40 puta više hmelja koji mu daje ukus i miris, nego kod industrijskog. Šteta je što ništa od ovoga ne možemo da nađemo u Srbiji, već sve uvozimo. U Srbiji je proizvodnja hmelja uništena, a nekada se on samo u Bačkom Petrovcu gajio na 250 hektara. Danas je, zahvaljujući craft pivarstvu, ponovo odvija na oko 5 ha – kaže naš sagovornik i dodaje da je ideja da Princ u budućnosti postane i distributer kvalitetnog slada i hmelja, kojeg nema na našem tržištu.

Nova pivara, novi ukusi 

Posle nepunih godinu dana rada, odlučili su da kupe duplo veću pivaru, kapaciteta 2.000 litara dnevno – “Ballards Brewery” iz Zapadnog Saseksa.

– Očekujemo da do proleća uvedemo još 4 ukusa iz recepture “Ballards Brewery”. Prvi je “Session”, pivo za druženje jačine 3,8%, koje se pije u većim količinama zbog nižeg procenta alkohola. Druga vrsta je “Best Bitter” sa 4,5% alkohola, a tu su i još dva IPA, nešto jača – 6,5% i 6,8%, svetlije boje i slična našim pivima.

Nakon toga, namera im je da lansiraju i pivo Princes, sa manje alkohola, osvežavajućim citrusnim ukusom i minimalnom količinom CO2.

– Naš plan je da za nekoliko godina, kada budemo imali dovoljno iskustva u ovom poslu, podignemo novu grinfild pivaru, u kojoj će – uz naše kuvare, opremu i fermentatore uslužno moći da koriste i drugi kuvari, po principu “gypsy brewers”. Oni će moći da proizvode i flaširaju svoje pivo u našoj pivari.

U narednom periodu, Princ će raditi i na širenju kroz svoj lanac pivara i davanje franšize. Zbog toga su otvoreni za saradnju sa onima koji razmišljaju o otvaranju mikro pivara, jer smatraju da je ovo zasigurno jedan od novih poslova od koga dva, tri člana porodice mogu dobro da žive.

– Želimo da u Beogradu, a kasnije i Nišu i Novom Sadu, otvorimo svoje pivnice i podrume piva, jer je to najsigurniji način za promociju i pozicioniranje brenda. U potrazi smo smo za dobrim i velikim lokalima. Takođe, očekujemo i da se naša pakovanja piva nađu u nekim od lanaca supermarketa. Tek smo počeli osvajanje tržišta – kaže sagovornik eKapije.

Budući da je zanatsko pivo pre svega namenjeno hedonistima, koji znaju da uživaju u novim ukusima, uz njega se formirao i pivski meni. U Austriji i Nemačkoj su to kobasice, rebarca, kolenice i krilca, kaže Božić, a Princ uz pivo nudi – domaće čvarke.

Iako su usmereni na pozicioniranje na domaćem tržištu, imaju i upite iz drugih zemalja – Bugarske, Republike Srpske, Hrvatske i Rusije. Imaju i ambicioznu ideju da u jednom trenutku počnu i proizvodnju za englesko tržište, ali, smeje se Božić – o tom potom.

Mali pivari – udružite se!

U Srbiji su se najbolja piva pila u vreme Vajferta i Bajlonija, smatra naš sagovornik, a danas se i u našoj zemlji, kao i celoj Evropi, najviše konzumiraju lager – industrijska piva. Craftu je obično naklonjen mlađi, obrazovaniji deo populacije, ali ovo, naravno, nije pravilo, kaže Božić, koji smatra da vreme zanatskih piva u Srbiji tek dolazi.

– Snaga i ključ uspeha srpskog zanatskog piva leži u udruživanju, što se pre udružimo i što više pomažemo jedni drugima, pre ćemo uzeti deo tržišnog kolača.

Nedavno su osnovali i Udruženje zanatskih pivara, čiji je cilj promocija craft piva, ali i borba za bolje uslove, od smanjenja akcize, do jednostavnijih i manje zahtevnih uslova za pokretanje proizvodnje. Plan je i da u Pančevu pokrenu festival britanskog piva, pod pokroviteljstvom Ambasade Velike Britanije, gde bi se Srbiji predstavili britanski pivari, proizvođači sirovina i opreme.

“Najlepše mi je u mom selu…”

Jovica Božić i porodica princa Tomislava Karađorđevića (čiji je Đorđe sin) i princeze Linde, više od tri decenije su komšije u Londonu. Sa Karađorđevićima je i dobar prijatelj, iako ističe da “nije ni rojalista, ni socijalista”, ali da poštuje tradiciju.

– Želja mi je da deo engleske kulture i osećaja za nasleđe prenesem i u našu zemlju. Meni je najlepše u mom banatskom selu, gde sam odrastao i gde znam svaku kući i one koji u njoj žive. Naravno, nisam zaboravio ni rodnu Manjaču i Bosnu, odakle su mi koreni. Tomislavova porodica ima sličan osećaj za tradiciju i mislim da zato naše prijateljstvo traje. I oni i ja smo ponosni na Srbiju i srpsku kulturu, a mislim da smo dobri ambasadori našeg naroda u kraju u kome živimo. Biti Srbin u Engleskoj poslednjih decenija nije bilo lako, ali mi smo uspeli da budemo dragi gosti kod mnogobrojnih komšija u Engleskoj. Nismo se nikad stideli svojih različitosti i da kažemo ko smo i odakle smo.

Ostavite komentar

avatar