Naslovna Vesti Turizam Održan sedmi po redu Adria Hotel Forum ( Izveštaj )

Održan sedmi po redu Adria Hotel Forum ( Izveštaj )

239
0

Sedmi po redu Adria Hotel Forum, najveća investiciona konferencija u jugoistočnoj Evropi, u sredu je u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ (Crowne plaza) okupila najznačajnija imena hotelijerskog biznisa, investione fondove, kao i veliki broj regionalnih stučnjaka u oblasti turizma.

Na početku foruma koji se ove godine održava pod nazivom „Da li je budućnost svetla?“ (Is the future bright?), gostima i učenicima konferencije dobrodošlicu je poželela direktorka Adria Hotel Foruma Marina Franolić.

U uvodnom delu, Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije, rekla da je srpska prestonica prošle godine ostvarila najbolje rezultate u turizmu ikada. Podsetila je i da je do pre samo deset godina u Beogradu poslovao samo jedan međunarodni brend hotela, a da danas posluje većina poznatih međunarodnih hotelijerskih brendova. „Samo tokom 2018. godine u Srbiji su otvorena 23 nova hotela. Sve veći je broj i domaćih investitiora, a posebno je važno da se hoteli ne otvaraju samo u Beogradu, već i širom zemlje“, naglasila je Radović.

Nikolas Stakovijak (Nicolas  Stachowiak), direktor razvoja lajfstajl brendova Evrope „Accor hotels“, rekao je da putnici danas biraju hotele i desetinacije na koje će putovati prema drugim kriterijumima u odnosu na ranije periode, zbog čega se i veruje da će budućnost biti upravo lajfstajl hoteli. „Ranije su gosti očekivali samo da je doručak i da je čisto, sada traže izbor, udobnost i personalizaciju“, naglasio je. Iako će tehnologije biti sve zastupljenije u hotelijerskom biznisu što mlađe „digitalne“ generacije očekuju, Stakovijak kaže da ipak nikada neće moći da zameni prijatno osoblje. „Osećaj će ipak zavisiti od ljudi. Tehnologija neće moći da zameni ljude“, zaključio je Stakovijak.

Na prvom panelu dvodnevne konferencije analizirana je uloga podataka u sektoru turizma. Učesnicima i gostima Adria Hotel Foruma na panelu „Komparacija rezultata vs. turističkih trendova vs. investicija“ preformanse hotelskog sektora u Evropi tokom 2018. godine, predstavili su Čarli Balard (Charlie Ballard) direktor „TripAdvisor Strategic Insights“, Tomas Emanuel (Thomas Emanuel) direktor „STR“, jedne od najvećih kompanija na svetu koje se bave statističkim podacima u turizmu i Džuls van Galen (Jules van Gaalen)  direktor „Collier International“.

Podaci koje su njihove kompanije prikupljale pokazuju da je Istočna Evropa tržište koje raste, kao i da će se taj trend nastaviti, ali i da se ukus turista menja. „Ljudi su danas mnogo manje orjentisani prema brendovima“, rekao je Balard i kao primer naveo da je poznatom lancu hotela „Ric Karlton“ zapravo najveći konkurenti na sajtu TripAdvisor hoteli koji ne pripadaju velikim hotelskim lancima.

Tomas Emanuel naveo je još nekoliko razloga zbog koji su pojedini gradovi, ranije popularni među turistima, beležili loše rezutate u prethodnom periodu.  „Bregzit je negativno uticao na hotelski biznis u Edinburgu. Isto je bilo u Barseloni u vreme referenduma o nezavisnosti Katalonije. Istanbul i Brisel su se vratili na nivo pre terorističkih napada, dok je Pariz u tome skoro uspeo pre nego što su se dogodili protesti ’Žutih prsluka’. Ljubljana radi sjajan posao, dok u Beogradu postoji potražnja, ali je manja ponuda“, rekao je Emanuel.

Podaci koje je predstavio Džuls van Galen takođe pokazuju rast u ovom delu Evrope, a procene predviđaju da će se on nastaviti do 2,5 odsto, u poređenju sa 1,4 koliko će beležiti Zapadna Evropa. Kao razloge za takav rast, van Galen je naveo brz i jeftin avioprevoz, rast srednje klase i nove standarde. “Gosti traže autentičnosti i lični doživljaj“, rekao je on.

Trojica panelista potom su uporedili podatke koje je su tri kompanije prikupile za Varšavu, jednu od najposećenijih turističkih destinacija u Istočnoj Evropi. Zaljučak je da je glavni grad Poljske još uvek nije iskoristio sve svoje šanse, jer je potražnja konstantna, ali ne i ponuda. Statistički podaci pokazali su da je broj međunarodnih letova u Varšavi porastao za 78 odsto, a broj soba za skoro 4.000  u periodu od 2012.  do 2018. godine.

Tema sledećeg panela bila je „Ekonomske prognoze – da li nas očekuje nova kriza u 2020. godini?“. Sergej Gurijev (Sergei Guriev), glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EDBR), tokom razgovora sa Slavkom Carićem, generalnim direktorom Erste banke, upozorio je da je najveća opasnost za svetsku ekonomiju da se rasplamsa trgovinski rat Sjedinjenih Američkih Džava i Kine. „Eskaliranje trgovinskih ratova moglo bi, u ekstremnom scenariju, da dovede do dubokog uticaja na goblanu ekonomiju“, rekao je on.

Prognoze za region Istočne i Centralne Evrope su optimističnije, jer eventualni trgovinski rat neće uticati u toj meri na zemlje kao što su Srbija ili Poljska. „Nikada ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li će biti krize ili ne, ali prema onome što sada znamo, rekao bih ne“, rekao je Gurijev.

Sledeći panel  „Novac govori“ (Money talk) moderirao je Andrej Erjavec iz „InterCapital Securitis“,  a na njemu je bilo reči o rizicima ulaganja u turizam. Učesnici su bili Slaven Bošnjak, član menadžmenta „Az Ltd“, najvećeg hrvatskog fonda za dobrovoljne penzije, Vasilije Januković (ERBD), zatim Dejvid Poet (David Poet) ekspert osiguravajuće kuće „Galager“ (Gallager) i Marina Serdarušić, direktorka sektora za turizam i finansiranje u Erste banci.  Bošnjak  je rekao da je njegova kompanija, jedan od najvećih ulagača u turizam u Hrvatskoj, zadovoljna trenutno i najavio da bi u budućnosti moglo biti uloženo i više novca.  Zaključno je da postoje određeni rizici, ali da region trenutno predstavlja dobro mesto za ulaganje.

Pre početka četvrtog panela prvog dana Adria Hotel Foruma Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore, kratko je predstavio tu zemlju i mogućnosti investiranja. Prihodi od turizma u Crnoj Gori prošle godine iznosili su 988.2 miliona evra, odnosno 23 odsto domaćeg BDP-a, s tim da se očekuje da će porasti na 1.582 milijarde evra do 2028. godine. Investicije su iznosile 369.8 miliona evra, dok će u narednih deset godina porasti na 596.1 milion.

Kao ključni projekat predstavljena je luka Porto Montenegro, u koju je uloženo više od pola milijarde evra,  s tim da se ulaže i dalje. Izdvojeni su i projetki Luštica bej vredan 1,1 milijardu dolara, zatim ostravo Mamula, marina  Portonovi,  investicija od 650 miliona evra. Istovremeno, Crna Gora radi na razvoju projekta Severm odnoso razvoju skijališta gde se na period od deset godina planira ulaganje 100 miliona evra. Pavlovićč je naglasio da je do sada u razvoj tri nova ski centra „Kolašin1600“, „Žarski“ i „Cmiljača“ uloženo 21 milion evra.

Poslednji panel prvog dana Adria Hotel Foruma okupio je predstavnike ministarstava turizma Grčke i Srbije i ministri turizma Crne Gore i Albanije koji su razgovarali su mogućnostima regiona. Svi govornici panela koji je moderirao Dirk Baker (Dirk Bakker), direktor EMEA „Colliers International“, složili su se da je turizam savršen način da se podigne i promeni slika o regionu,  kao i da je ključ u regionalnoj saradnji .

Renata Pindžo, pomoćnik srpskog ministra za trgovinu, turizam i telekominikacije.  „Srbija ima možda i jedinstvenu priliku, jer mi nemamo sezonu. Želimo da ponudimo destinaciju za celu sezonu“, rekla je.

George Tziallas,  generalni sekretar grčkog ministarstva turizma, objasnio je da je Grčka tokom poslednje četiri godine značajno uvećala broj gostiju, ali i prihode od turzma koji sada iznose 16 milijardi dolara. „Produžili smo turističku sezonu do novembra. Promovišemo nove desetinacije i na kopnu i produžili smo turističku sezonu tokom cele godine“,  rekao je.

Albanski ministar turitma Blendi Klosi naglasio je bi turizam mogao da popravi imidž regiona.  “Za Albaniju turizam bi trebalo da bude jedan od stubova države. To su i strane investicije, i veći broj turista, ali i ljudi koji svedoče o stabilnosti u zemlji“, rekao je on i dodao da Albanija ima radne snage kojoj je potrebna obuka.

George Tziallas, generalni sekretar grčkog ministarstva turizma naglasio da je tokom poslednje četiri godine ta zemlja imala 16 milijardi prihoda. „Promovišemo nove destinacije i na kopnu, čime smo produžili smo sezonu do kraja novembra, čak i tokom zime“, rekao je.

Govoreći o tajni uspeha Crne Gore , Pavle Radulović, ministar za održivi razvoj i turizam te zemlje rekao je da „ljudi žele da osete suštinu zemlje u koju dolaze i osete doživljaj“ i da je danas neophodno pružiti svakome po nešto. „Ako želite da razvijete zemlju, potreban je protok svežeg novca. Razgovarali smo sa investitorima, pitali ih šta im je potrebno da dođu u Crnu Goru i onda smo to uradili. Na primer, smanjenje poreza“, rekao je.

Ministar turizma Crne Gore naglasio je da je su sve zemlje Balkane male, ali i ceo region, kao i da većini mnogobrojnijih zemalja nije poznat, zbog čega je nužno da se rade zajedno. Jedan od predloga izneo je George Tziallas – kulturna balkanska ruta.

Drugog dana Adria Hotel Foruma koji se ove godine održava u Beogradu pod nazivom „Da li je budućnost svetla?“ (Is the future bright), na prvom panelu bilo je reči o zaposlenima u turizmu, koji, kako je rečeno, čine 30 odsto troškova svakog hotela i rastući su problem sektora.

Na početku panela koji je moderirao Kristian Šustar (Uniline) konstatovano je da je km,,glavni problem u sektoru turizma odlazak radnika i pronalaženje kvalifikovane radne snage, posebno u regionu iz kojeg ljudi generalno odlaze. „Manjak radnika nije vidljiv samo u turizmu već i u drigim delatnostima, zbog čega i turizam trpi, objasnio je Reli Slonim, generalni direktor “Arena Hospitality Group”, a kao  primer naveo je da je u Hrvatskoj tokom sezone bilo problem naći ljude koji bi mogli da renoviraju prostor.

„Postoji nekoliko razloga za to. Plate su male sve dok ne dođete do određene pozicije. Generacije su se promenile. Mladi ljudi nisu spremni da žrtvuju svoje vreme ukoliko dobiju bolju ponudu. Hoteli moraju da razmišljaju kako da radnike učine srećnim i voljnim da ostanu. Nije reč samo o plati“, rekao je Živorad Vasić regionalni generalni menadžer “IHG”. On je naglasio da radnici iz Srbije odlaze u Hrvatsku zbog boljih plata, iz Hrvatske u zapadne zemlje, odakle radnici odlaze u Skandinaviju. “To je začarani krug”, naglasio je. Upravo zbog toga, fokus u hotelijerstvu se menja ka radnicima, naveo je Aleksandar Hangimana iz „ ManPower“.

Reli je apostrofirao da je za ostanak u vrhu nužno imati lojalno i zadovoljno osoblje, a da tehnologija, uprkos napretku, neće biti u mogućnosti da to nadomesti. „U budućnosti ćemo morati da nađemo balans između tehnologije i ljudstva. Gost može dobije i ključ na svoj ’ajfon’, može da se čekira (chek-in) preko telefona, ali će ipak biti potreban neko da ponese prtljag i pokaže gde je soba“, rekao je Reli. Vasić je dodao da tehnologija nikada neće moći da zameni , na primer, sobarice koje će uvek biti potrebne i koje je najteže motivisati da rade.

Panelisti su konstatovali i da hotelijerski sektor na određen način robuje imidžu, zbog čega sami radnici neretko odlaze u hotele više klase uprkos istim uslovima rada. „Hoteli sa tri zvezdica su mnogo profitablniji na Balkanu od hotela sa pet ili četiri zvezdice. Gosti danas ne žele velike televizore, već brz internet. Zašto se ulaže u hotele sa pet zvezdica? To je imidž“, rekao je Vasić.

Jedan od klučnih problema, zaključili su panelisti, jeste to što potencijalni zaposleni ne vide perspektivu u hotelijerstvu, na prvom mestu jer im nije dovoljno dobro predstavljen predstavljen plan karijere i objašnjeno šta sve mogu da postignu u jednom od rastućih sektora.

Sledeći panel bio je posvećen novim lajfstajl brendovima i koliko dizajn utiče na doživljaj i iskustvo gostiju. Učesnici panela bili su Takuja Aojama (Takuya Aoyama) potpresednik zadužen za razvoj u „Hyatt International“, Bojan Jelenić, arhitekta „IHG“ za Rusiju, CIS, Tursku i Balkan, Dejvid Dženkins (David Jenkins), „Radisson Hotel Group“ i Nikols Stakovijak (Nicolas Stachowiak) direktor razvoja lajfstajl brendova „AccorHotels Europe“.

Na početku učesnici su definisali kategoriju lajfstajl hotela kao hotele koji predstavljaju miks butik hotela sa formalnim i biznis. „Lajfstajal je osećaj, doživljaj jednog brenda, nešto što će ljudi da pamte“, rekao je Stakovijak.

Iako se termin lajfstajl hoteli koristi nekoliko godina unazad, ovaj tip hotela je sve popularniji, rekao je Dženkins, zbog čega su i veliki hotelski brendovi počeli da otvaraju lajfstajl hotele različitog cenovnog ranga. Da bi stvorili poseban osećaj  kod gostiju, ključan je dizajn, koji kako je rečeno, podrazmeva smanjenje određnih prostorija, poput kuhinja ili lobija hotela.

„Trend je da se smanjuju sobe. To je potražnja tržišta. Dizajn je jedina stvar koja  ljude zadržava u hotelu. Dobre restorane mogu da nađu bilo gde, ali atmosfera koju stvorimo u hotelu je ono što ih natera da ostanu“, rekao je Jelenić.

Ovaj trend ujedno je i ekonomičan što ih čini primamljivim investitorima. Takođe, lajstajl hoteli iz istog razloga neretko se ne nalaze u strogom centru grada, objasnio je Stakovijak, već u predgrađima koja su dobro povezna  sa gradom.

Hoteli budućnosti oslanjaće se na tehnologiju da bi mogli više da saznaju o svojim gostima i omoguće im personalizovano iskustvo, rekao je Manfred Kajzer (Manfred Kaiser) regionalni potpresednik „Oracle Hospitality“ na početku trećeg panela.

U budućnosti se može očekivati da se hoteli više oslanjaju na veštačku inteligenciju u obradi podataka o samim gostima, da bi potom na osnovu njih mogli da učine boravak svakog gosta kvalitetnijim. „Uloga tehnologije je da uštedi vreme, jer je vreme novac. Ako su svi povezani i obavešteni šta treba da rade, vreme može da se iskoristi za neku drugu aktivnost“, rekla je Tina Seitner, stariji menadžer prodaje u „Hotelkitu“.

Alfred Eltink (Alfred Eeltink), CCO,”Hotel Facility Concepts” objasnio je da na uštedu vremena i efektivnost posla utiče organizacija posla u samom hotelu, ali i dizajn, prvenstveno zbog održavanja, ali na kraju, i cene usluge. Tehnologija može da pomogne, ipak Eltink upozorava da i dalje postoji postoje poslovi koje ljudi obavljaju brže i bolje, zbog čega je potrebno pažljivo odabrati koje tehnologije koristiti.

Uvođenje tehnologije neće nužno dovesti do otpuštanja ljudi. „Nije problem što 30 odsto troškova hotela iznose zaposleni. Problem je šta dobijate za taj novac. Ako dobijate dobru uslugu, nije problem“, zaključio je Kajzer.

Ostavite komentar

avatar